teza pt.pdf


Preview of PDF document teza-pt.pdf

Page 1...3 4 567206

Text preview


SKLONOST KOGNITIVNIM PRISTRASNOSTIMA
Kognitivne pristrasnosti, empirijski fenomeni sistematskog odstupanja ishoda
kognitivnih procesa od racionalnih normativa, istraženi su kroz osam studija korišćenjem
metodološkog i pojmovnog aparata psihologije individualnih razlika.
Efekat ukotvljavanja, koji se tiče predvidive sklonosti ljudi da zasnivaju procene
različitih vrednosti na irelevantnim numeričkim informacijama, bio je predmet prve studije.
Pored toga što potvrđuju postojanje krivolinijskog odnosa između stepena udaljenosti
kotve i veličine efekta ukotvljavanja, rezultati pokazuju da fluidna inteligencija oblikuje
kvadratnu funkciju ukotvljavanja na takav način da inteligentniji ispitanici imaju isti raspon
plauzabilnih odgovora kao i ostali subjekti, ali da plauzabilnim doživljavaju širi raspon
vrednosti kotvi. Inteligentniji obrazac odgovora može se razumeti kao strategija prihvatanja
niže stope rizika u širem rasponu vrednosti, što na bivarijatnom nivou rezultuje odsustvom
povezanosti inteligencije i ukupne veličine efekta ukotvljavanja. Direktan efekat
inteligencije na veličinu efekta ukotvljavanja zabeležen je u uslovima visoke reflektivnosti.
Ovi nalazi su u skladu sa pretpostavkom da, pored automatskih (selektivna dostupnost),
razumevanju efekta ukotvljavanja doprinose i serijalni procesi (nedovoljno podešavanje),
što je saglasno opštem stanovištu teorija dualnih procesa (TDP).
Pristrasnost uverenja, koja predstavlja efekat empirijskog statusa zaključka na ishode
procesa apstraktnog rezonovanja, bila je predmet druge studije. Efekat uverljivosti
dosledno je demonstriran na četiri osnovna tipa silogizma padom postignuća nakon
uvođenja konflikta između empirijskog i logičkog statusa zaključka. U skladu sa
očekivanjima TDP, faktor fluidne inteligencije predviđa individualne razlike u postignuću
ispitanika onda kada su uverljivost i validnost zaključka u konfliktu, ali ne i onda kada su
usaglašene. Pored toga, mere reflektivnog uma u uslovima konflikta ostvaruju značajne
inkrementalne doprinose razumevanju varijanse postignuća, što ukazuje na to da
individualne razlike u racionalnom mišljenju nisu svodive na inteligenciju.
Pristrasnost preteranog pouzdanja, koja se odnosi na sistematsku sklonost ljudi da
precenjuju vlastite sposobnosti, tradicionalno se izražava putem skora razlike između
subjektivne i objektivne verovatnoće davanja tačnih odgovora, i predstavlja predmet treće
studije. Kako bi se izbegao prigovor o algebarskom poreklu mere pristrasnosti u skorovima
postignuća (inteligencije), u trećoj studiji su empirijski razmotrene prednosti i nedostaci
alternativnih mera. Rezultati pokazuju da su subjektivne procene inteligentnijih subjekata