teza pt.pdf


Preview of PDF document teza-pt.pdf

Page 1...4 5 678206

Text preview


diskriminativnije, odnosno da su inteligentniji ispitanici pouzdaniji u svoje tačne i manje
pouzdani u svoje pogrešne odgovore, ali i da mere pouzdanja međusobno koreliraju visoko
bez obzira na to da li se odnose na tačne ili pogrešne odgovore. Može se pretpostavi da
subjekti kalibrišu svoje procene polazeći od stabilnog nivoa pouzdanja kao unutrašnje
kotve (faktor pouzdanja), a da ih potom serijalno podešavaju spram opažene težine zadatka
i kvaliteta odgovora. Kao potvrda učešća podešavanja u nastanku fenomena preteranog
pouzdanja mogu se uzeti nalazi koji govore o tome da su inteligentniji subjekti
nedvomisleno bolje kalibrisani.
Pristrasnost naknadne pameti je najmanje pouzdana pristrasnost obuhvaćena
istraživanjem, pokazuju rezultati četvrte studije. Iako su naknadne procene ispitanika, u
odnosu na inicijalne, bile niže nakon negativne i više nakon pozitivne povratne informacije,
nasumična povratna informacija ostvaruje značajno manji efekat u odnosu na ostale
istraživane normativno irelevantne varijable.
Sklonost zanemarivanju podataka o osnovnoj stopi u korist živopisnijih informacija
merena je instrumentom prikazanim u petoj studiji. Rezultati pokazuju da je skor
pristrasnosti negativno povezan sa merama inteligencije i kognitivne reflektivnosti.
Šesta studija potvrđuje robusnost efekta ishoda odluke donete u uslovima rizika na
procenu kvaliteta odluke. Bez obzira na to što je ispitanicima predočeno da je donosilac
odluke u hipotetičkim situacijama sa pozitivnim i negativnim ishodima baratao istim
informacijama o riziku, subjekti su sistematski atribuirali odgovornost donosiocima odluke,
zanemarujući vanličnosne determinante ishoda. Rezultati, međutim, pokazuju da izvore
individualnih razlika u podložnosti efektu ishoda ne treba tražiti u bazičnim dispozicijama
ljudskog ponašanja.
Efekat propalog ulaganja, kao predmet sedme studije, tradicionalno se navodi kao
jedan od pokazatelja averzije prema gubitku. Nakon nepovratnog troška, ljudi po pravilu
biraju da investiraju dodatne resurse, čak i onda kada je racionalno prestati sa daljim
ulaganjem. Ova sklonost je u vezi sa nepromišljenošću, konzervativnošću i resentimanom.
Konačno, u poslednoj studiji je korišćen multivarijacioni pristup fenomenima
kognitivnih pristrasnosti. S obzirom na heterogeno uzorkovanje relativno robusnih
fenomena, pošlo se od pretpostavke da istraživane pristrasnosti dovoljno verno
reprezentuju prostor normativne iracionalnosti. Analiza otkriva dve latentne dimenzije.
Crtistički posmatrani, ekstremi na faktorima normativne i ekološke racionalnosti nalikuju
predstavama o čoveku pristupa heuristika i pristrasnosti (KT čovek) i TDP (homo heuristicus +