PDF Archive

Easily share your PDF documents with your contacts, on the Web and Social Networks.

Share a file Manage my documents Convert Recover PDF Search Help Contact



MATURSKI 2 .pdf


Original filename: MATURSKI 2.pdf
Title: ZAKLJUČAK Imajući u vidu prezentovane podatke o zaštiti krompira od biljnih bolesti i štetočina a posebno agroekološke uslove Crne Gore, nameće se konstatacija da je zaštita ove kulture nešto drugačija od ostalih regiona. Posebno je značajno na
Author: KSI

This PDF 1.5 document has been generated by Microsoft® Office PowerPoint® 2007, and has been sent on pdf-archive.com on 30/05/2014 at 22:58, from IP address 188.246.x.x. The current document download page has been viewed 445 times.
File size: 668 KB (8 pages).
Privacy: public file




Download original PDF file









Document preview


Poljoprivredna škola
Banja Luka

Maturski rad:
Zaštita krompira

 Mentor:
Bogdana Kneževid dipl. ing. Agronomije.

Učenik:
Željko Marjanovid, IV-3
Banja Luka, jun 2014.



Sadržaj:

UVOD--------------------------------------------------------------------------------------------------------------1,2,3
PLAMENJAČA-----------------------------------------------------------------------------------------------------3
CRNA PEGAVOST------------------------------------------------------------------------------------------------5
RIZOKTONIOZA (BELA NOGA)--------------------------------------------------------------------------------6
FUZARIOZNA (SUVA) TRULEŽ KRTOLA----------------------------------------------------------------------7
SREBRNASTA PEGAVOST KRTOLA----------------------------------------------------------------------------8
PRAŠNA KRASTAVOST-------------------------------------------------------------------------------------------9
OBIČNA KRASTAVOST KRTOLA--------------------------------------------------------------------------------9
RAK KROMPIRA-------------------------------------------------------------------------------------------------10
CRNA TRULEŽ PRIZEMNOG DELA STABLA...--------------------------------------------------------------11
’’CRNA NOGA’’ KROMPIRA-----------------------------------------------------------------------------------12
VIRUS CRTIČASTOG MOZAIKA KROMPIRA----------------------------------------------------------------13
VIRUS UVIJENOSTI LIŠDA KROMPIRA----------------------------------------------------------------------15
VIRUS MOZAIKA KROMPIRA---------------------------------------------------------------------------------16
KROMPIROVA ZLATICA----------------------------------------------------------------------------------------20
GUNDELJ---------------------------------------------------------------------------------------------------------23
ZAKLJUČAK------------------------------------------------------------------------------------------------------24
Komentari profesora-----------------------------------------------------------------------------------------27

Uvod:

Uzgoj krompira u BiH

 Krompir je jedna od najznačajnijih gajenih biljaka u
Bosni i Hercegovini.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, krompir se u
Bosni i Hercegovini u 2009. godini uzgajao na površini od
37.119 ha, zbog čega bi mogao biti jedan od značajnih
poljoprivrednih proizvoda za izvoz iz Bosne i Hercegovine.
Međutim, u posljednje vrijeme krompir se veoma malo izvozi
iz Bosne i Hercegovine, a nisu rijetki slučajevi, kao što je to
bilo 2008. godine, da su proizvođači prinuđeni da „bacaju“
velike količine neprodatog krompira, što osim veliki
ekonomskih šteta, dovodi i do razočarenja kod poljoprivrednh
proizvođača. Osnovni razlog za ovakvo stanje je činjenica da
je zemljama Evropske Unije neophodno dokazati da u BiH
nisu prisutni karantinski štetni organizami za koje su
propisane vrlo specifične i striktne direktive u pogledu načina
sprovođenja mjera posebnog nadzora.

Izvor: Agencije za statistiku BiH

Znanje naših povrtara o zaštiti krompira, naročito o biljnim
bolestima i štetočinama, je krajnje oskudno. Zbog nedovoljnog
poznavanja i pogrešne identifikacije uzročnika oboljenja i
štetočina, često se koriste neadekvatne mere zaštite, što
prouzrokuje negativne posledice. Pogrešnim izborom mera
suzbijanja smanjuju se efekti zaštite a povedavaju troškovi
proizvodnje. Pored lošeg kvaliteta i manjih prinosa koji se
postižu u takvim uslovima, utiču na povedanje cena krompira
na tržištu. Poseban problem je ostatak pesticida u samom
proizvodu.
Poboljšanje stručnog obrazovanja naših povrtara u zaštiti
krompira nesporni je zahtev savremene povrtarske proizvodnje.
To je ozbiljan zadatak s obzirom na činjenicu da se najvedi deo
populacije na selu bavi gajenjem povrda tj. krompira. Takvi

2

proizvođači gaje krompir uglavnom za svoje potrebe dok veći
proizvođaći to čine kao organizovanu proizvodnju za dopunski
izvor prihoda, ili pak kao profesionalni povrtari. To mogu
postidi samo obrazovani, stručni radnici u povrtarstvu odnosno
u gajenju i zaštiti krompira. Zaštita krompira od biljnih bolesti i
štetočina je znatno intenzivnija i skuplja nego proizvodnja
ostalih ratarskih kultura. Naročito je delikatna zaštita krompira
koji se koristi kao mlad zbog dužine karence.

3

ZAKLJUČAK
Imajudi u vidu prezentovane podatke o zaštiti krompira od
biljnih bolesti i štetočina a posebno agroekološke uslove BiH, namede se konstatacija da je
zaštita ove kulture nešto
drugačija od ostalih regiona. Posebno je značajno naglasiti da
se neke od površina u BiH nalazi na nadmorskoj visini iznad 500m, gde
su nepovoljni uslovi za razvoj patogena i gde se proizvodnja
uglavnom odvija u baštama. U toplijim delu BiH,
gde se uglavnom gaje rane sorte krompira, na vedim
površinama gde postoje uslovi za razvoj parazita i štetočina i
gde je pored agrotehničkih mera neophodna i hemijska zaštita.
Posebno treba voditi računa kod primene sredstava za zaštitu
bilja o karenci tj. vremenu između poslednjeg tretiranja i
korišdenja proizvoda, što se posebno odnosi na rane sorte. U
severnom delu BiH proizvode se kasne sorte krompira ali
i semenski krompir gde je posebno važno obratiti pažnju na
viroze krompira i na vektore koji ih prenosi.
Na osnovu ovih konstatacija možemo da zaključimo da
proizvodnja krompira na manjim površinama i na vedoj
nadmorskoj visini može da se odvija i bez hemijske zaštite dok
je proizvodnja na manjim nadmorskim visinama i na vedim
površinama nezamisliva bez primene pesticida.

24

PITANJA I KOMENTARI PROFESORA
PITANJA: _______________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
KOMENTAR: ______________________________________________________
______________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
______________________________________________________

27

• Datum predaje rada: ___. ___. 2014. godine
• Datum odbrane rada: ___. ___. 2014. godine
• Ocjena iz rada: _________________________
• Ocjena iz odbrane rada: ______________________

Članovi komisije:
1. Predsjednik: ______________________________
2. Ispitivač: ________________________________
3. Stalni član: _______________________________


Related documents


maturski 2
kom i
hrono zdrava ishrana
plur 12 crop
3523nap05
plur 9 10 web


Related keywords