PDF Archive

Easily share your PDF documents with your contacts, on the Web and Social Networks.

Share a file Manage my documents Convert Recover PDF Search Help Contact



154312749 Janson Istorija umjetnosti pdf .pdf


Original filename: 154312749-Janson-Istorija-umjetnosti-pdf.pdf

This PDF 1.6 document has been generated by Adobe Acrobat 9.0 / Adobe Acrobat 9.0 Paper Capture Plug-in, and has been sent on pdf-archive.com on 14/04/2015 at 16:14, from IP address 31.223.x.x. The current document download page has been viewed 21240 times.
File size: 109.2 MB (613 pages).
Privacy: public file




Download original PDF file









Document preview


ISTOR

UMETNQSTI
H.WJANSON
PREGLED
RAZVOJA

LIll:OVNIH

tdV\ET~OSTI

OD

PRAISTORI]E
OO
DANAS
NOVO
DOPUNJENO
I PROSI RENO
IZDANJE

JVqOSLAVIJA
BE®RAD

OSTALA IZDAN] A
I Z NASI H S ERIJA

ISTORIJA UMETNOST I
H. W. JANSON

Opšza iszorija umeznosti

H. W. Jansan, profesor istorije umetnosti
na K jujoršl:.om univerzitetu, daje nam II
0\'0; knjizi istoriju razvitka cwopske umetnosti, ali obrađuj e i onc vanevropske
elemente koji su na neki način obogatili
evropsku umetničku tradiciju : praistorijsku
i primitivnu umetnOSt, umetnost Egipta,
Bliskog istoka i islama. U toku izlaganja
autor je uvek nasto}ao da istakne politi čku
i ideološku pozadinu koja je doprinda
poja\; jedne odredene vrste umetnosti na
odredenom mestu i II određeno vreme. On
takođe ne propušta priliku da ukaže na
slučajeve kada su eksperi memisanja pojedinaca van granica ustaljenih tradicija
do\'odila do preokreta II razvitku umetnosti.
Citkim stilom, koji je istovremeno i nau ča n
i informativan, profesor Janson vodi či t a­
oca kroz istoriju slikarstva, arhitekture i
skulpture od najranijih primem do n3jsložcni jih dela dana!njice: od primitivnih enda
u steni do apstraktnog ekspresionizma,
od pećinskih prebivališta do gradevina od
stakla i prenapregnutog betona, od palcolitsk.ih figurina do mobila i asamblaŽ3. Osim
uvoda o "umetniku i njcgovoj publici",
kn jiga sadni četiri dela: o starom \ieku,
srednjem \·eku, renesansi i baroku, i o
modernom 5\·etu. U (:ostskri ptumu su izložene u najkraćim crtama karakteristike
indijske, kineske i japanske umetnosti,
i prekolumbo\"Ske umetnosti Centralne
Amerike.
U ovom novom, prošircnom i dopunjcnom
izdanju, profesor J anson je u mnogome
usavršio svojc delo - koje je II meduvre~enu od svog prvog originalnog izdanja
prcvedeno na jedanaest jezika i premašilo
milionski tiraž. Na više mesta u }mjizi
uneseni su novi podaci i nove ilustracije;
posebno je proširen deo o sa\'remcnim kretanjima u umetnosti. koj i sada tekstualno
obuhvata i ilustracijama dokumentuje najnovi je rczultate umctnosti u S\·ctu. U ovom
izdanju nalazimo t3kode prvi put i obimnu
sinoptičku tabelu, sa hronologijom događaja
što obeležavaju razvitak civilizacijc, kao
i dve geogr.lfske karte. Osim toga proširena
je i dopunjena bibliografija.
Novo prošireno i dopunjeno izdanje sadrži
970 ilust racija, 88 reprodukcija u boji
SLIKA NA OMOTU:

Velike civilizac1je
GRČKA CIVILIZACIJA

RIMSKA CIVILIZACIJA
SREDNJOVEKOVNA CIVI LIZACIJA
ZAPADNE EVROPE

Umetnost i civilizaczia
ISČEZLE CIVILIZACIjE

OSVIT CIVI LIZACIJE
RAĐANJE

EVROPSKE CIVILIZACIJE
RAN I SREDNJI VEK

Monografije o sill'Vnim sJjlU2n'ma
PABLO PICASSO
AUGUSTE RENOIR
MARC CHAGALL
HlERONYMUS BOSCH

Posebna izdanja
UMETN I ČKO BLAGO RUS IJ E

MUZEJ I U BERLIN U
EGIPAT
ULEPSA, I SVET
U pripremi

SPANIJ A
I ZD AVAC KI ZAVO D

JVGOSLAVIJA
B EOGRAD
PonKllbine.illina adm":
I...ntto cmd....,.a PROSVHTA
fkOJAd, Dobn&o)o

Printed in J_pan

Glava sa De/osa
Oko 80. prc n. e.

DALEKI ISTOK
I STORijA MODERNE UMETNOSTI

~arodni

muzej Atina

f

"
U O.. . ASE YE II ., O

"
Q


•, ,-

..

MO RE

' ~"U' ~A
_

_

o

._

~~-._

. ... ,

.. _ _

_o" ~

• •~
-o"
- :: '. ' :.:. : ,t.-.. ' o

-.....:....'

....

.... "

-

"

,"
'"

~

f.
.:~ -

, ,.

o-, ..",



-

, >.-"'

s

.

,

..'....

...

N

o

.:;"

e

.. ..
,.

,

...

- ,---

" .-

- - "'-

o

"

~,

'.'-

"-

.~

,

EHopa .
Bliski Islok
i Indija
Pre 1400

_.....

".



..
-.
_.

""""
' o.

,''''''

••
H

O

R

E

...........

,,',



_.........•_.

•0

';<::

."

'"' ,

.W ~. '_

."
,""'"

A • .,

.

.

' .-.
,

..

D , J

.'.-'

•o

•'" .... .

,

o.

o
o

/

.1

SA$lOV ORI(;(NAl.A, HISTORY OF ART
PREVEU. : OLGA SAFARIK

,
IZ

CET\'RTO PROSIRENO I DOPUNJENO IZDANJE

PETO IZD ANJE

~IGHT

l"'. BY HARRY N. ABRAMS, INC. , NEW YORK

IZDAVAC: IZ.DAV ACKI ZAVOD JUGOSLAVIJA, BEOGRAD \9H.
Sl..I)C; STAMPAltSKO-IZDAVACKO PRED UZEĆE ~SRB[ J A • BEOGRAD
UXO\-'SI DEO STAMPA.'.: U JAPANU

STAMI'A TEKSTA I POVEZ UHOLANDiJI

SADR2AJ

PrtdgOfKlr

Uwd, UMETNIK l NJEGOVA PUBLIKA

STARI SVET

I. MAGIJA l RITUAL CO VEKA

UMETNOST PRAISTORIJSKOG

2. EGIPATSKA UMETNOST

18

33

3. STARI BLISKI ISTOK

50

4. EGEJSKA UMETNOST

61

5. GRCKA UMETNOST

16

6. E T R U R S K A U M E T N O S T

123

7. R l M S K A U M E T N O S T

130

8. RA NOH Rl seA N SK A l V [Z A N T lj SKA U M E T NOS T

151

SREDNJI VEK

1. ISLAMSKA UMETNOST

185

2. UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA

195

3. ROMANICKA UMETNOST

208

4. GO T l CKA U M E TNOS T

229

TRliC I OBO

RENESANSA

l. PO ZN O GOTICKO SLIKARSTVO. VAJARSTVO
l GRAF IKA

284

1. R A N A R E N E S A N S A U I T A LI j I

305

3. VISOKA RENESANSA U ITALIJI

348

4. M A N I R I Z A M I D R U G I P R A V CI

374

5. RENESANSA NA SEVERU

388

6. BAROK U ITALIJI INEMACKOj

405

7. BAROK U FLA N DRIJI. HOLANDIJI ISPAN ljI

421

8. BAROK U FRANC US KGj I E NGLES KOJ

434

CBTVRTI 0.11 0

MODERNI SVET

l. NEOKLASICIZAM I ROMANTIZAM

453

2. R E A LI Z A M I I M P R E S ION I Z A M

489

3. POSTIMPRESIONIZAM

505

4. S L I K A R S T V O I V Aj A R S T V O XX V E K A

520

5. A R H I T E K T U R A XX V E K A

553

PMuJtriptum: SUS RET I STOKA I ZAPADA

569
579

Pr~liln'atllTa

594

I..uJu

603

PREDGOVOR

Naslov ove knjige ima dvostruko značenje jer se odnosi i na događaje koji su sačinjavali istoriju
umetnosti i na naučnu disciplinu koja se bavi tim događajima. Možda je ipak ispravno §to su i či~
njenice i njiho~'o tumačenje označeni istim terminom. Jer to dvoje se ne može razdvajati, ma koliko
bismo mi to hteli da učinimo. Nema .očig lednih činjenica. II istorij i umetnosti - niti II istoriji
bilo čega, uostalom; postoje samo razni stepeni prividne verovatnQĆe. Svako tvrđenje, bez obzira
na to II kolikoj je meri dobro dokumentovano, pod1ožno je sumnji i ostaje kao lIČinjen i cat samo dotle
dok to niko ne dovede II pitanje. Zadatak svakog naučnika je II tome da sumnja II ono §to se dotle
smatralo kao pouzdano i da nade novo, prividno verovatnije tumačenje očiglednoga. Medutim, postoji
velik broj ovakvih tčinjenicat u svakoj oblasti studija; to su .psi koji spavaju., koji baš zbog svoje
inermosti postaju kamenovi međaši u nauci. Na sretu, samo mali broj njih može se istovremeno
probuditi, inače ne bismo umeli da se snađemo. Pa ipak, sve ih držimo pod prismotrom. da vidimo
koji se mogu probuditi i pokrenuti s mesta. Eto, te Kinjenicet fasciniraju naučnika. Ja verujem da
će one zanimati i presečnog čitaoca. U pregledu kao što je ovaj, .psi koji spavaju. su neizbdni,
ali ja sam se trudio da naglasim da je njihovo stanje privremeno i da omogućim čitaocu da izbliza
pogleda one koji su budni.
U nastojanju da u svojim izlaganjima idem u korak sa najsavremenijim otkrićima vršio sam manje
ili veće izmene u svim izdanjima ove knjige od njenog objavlj ivanja 1962. godine. U ovom izdanju
sadrian je najveći deo ranijih a unete su i neke nove izmene. U prvom, drugom i trećem delu knjige
izvršio sam zamenu nekih spomenika. Cetvrti deo je znatno proširen, a najveća pažnja posvećena
je razvoju umetnosti u poslednjoj deceniji. U spisku preporučene literature uključena su najnovija
dela iz ove materije. Dodate su i dve geografske karte koje, s malim izuzecima, sadrže sve lokalitete
pomenute u tekstu. Sinoptičke tabele su takođe nov prilog čiji je cilj da se istorija umetnosti
pove}.e sa važnim događajima i razvitkom u drugim oblastima čovekove delatnosti.
Nemam nikakvih iluzija da je moja dijagnoza u svakom pojedinom slučaju poslednja reč nauke;
polje je isuviše prostrano da bi ga iko mogao obuhvatiti celo sa podjednakom kompetencijom. Ako
su moje grdke ostale II granicama tolerantnosti, onda za to dugujem mnogim prijateljima i kolegama
koji su mi dozvolili da opteretim njihoVU dobrotu pitanjima, da tražim razne usluge i da diskutujem
s njima o spomim tačkama. Naročito mnogo dugujem: Bernardu Bothmeru, Richardu Ettinghausenu,
M. S. Ipsiro~luu, Wolfgangu Lotzu. Richardu Krautheimeru i Meyeru Schapirou. koji su knjigu
pregledali sa raznih aspekata; zatim Walteru Hornu. Maxu Loehru. Fiorentini .\lutherich, Ernestu
Nashu i poči~em Halldoru Soehneru, za nesebičnu pomoć pri prikupljanju fotografskog materijala.
Moram, takođe, da izrazim svoju zahvalnost Američkoj akademiji u Rimu, koja mi je omogućila da
tokom proleća 1960. godine pod idealnim uslovima napclem poglavlje o antičkoj wnetnosti. i Akademijinoj neumornoj bibliotekarki Kini Langobardi. Irena Gordon. Celia Butler, Sharon Henon,
Patricia Egan i Robert Kaufman doprineli su ovoj knjizi na bezbroj načina. Posebnu zah\'alnost
za indeks zaslužuje Patricia Egan. Najzad, hteo bih da odam priznanje izvanrednoj stručnosti i
strpljen ju Philipa Grushkina, koji je bio tehnički urednik knjige; moja zahvalnost upućena je njemu
i njegovim asistentima Adrianni Onderdonk i nirku Luyksu.
H. W. j .

U VOD

Umetnik
,Po
čuli

čemu

bi ovo bila umetnost?t Koliko smo

njegova publika
često

ovo pitanje ili se i sami možda tako pitali pred nekim čudnim, uznemirujućim delima koja tema danas lako naći po muzejima ili na umetničkim
izložbama. To pitanje ima obično prizvuk ogorče­
nosti jer prećutno kazuje da mi !ično ne mislimo
da posmatramo umetničko delo, ali da stručnjaci
(kritičari, kustosi muzeja i istoričari umetnosti) verovatno pretpostavljaju da ono to jeste - zašto bi
ga. inače, izložili oku posmatrača? Njihova merila
su, očigledno, drukčija nego naša; mi nismo II stanju
da ih shvatimo i želeli bismo da nam oni pruže
nekoliko proS[ih i jasnih pravila kojima ćemo se rukovoditi. Tako bismo se moždo naučili da uživamo
II onom ŠtO gledamo i možda bismo znali .zašto
je tO umctnosu. Ali stručnjaci ne objavljuju tačna
pravila, a laik će pribeći poslednjoj odbrambeno;
logici: tE pa, ja ne znam šta je umetnost, ali znam
Šta mi se svi đa •.
Ta stalno ponavljana rečenica je velika prepreka
na putu sporazumevanja između stručnjaka i laika.
Donedavno nije ni postojala neka naročita potreba
da njih dvojica opAte među sobom; najšira publika
slabo se čula u pitanjima umetnosti, pa se nije ni
mogla suprotStavljati sudu malog broja stručnjaka,
Danas su obe strane svesne barijere koja se diže između njih (ta barijera nije nikakva novina, samo
što je sada možda veća nego u nekim ranijim periodima istorije) i potrebe da se ona poruši. Zato
se i pišu knjige kao što je ova. Počnimo, dakle, time što ćemo ispitati tu barijeru i razne neizrečene pretposta\'ke koje je podržavaju, Najkobnija
od njih, izgleda mi, jeste verovanje da postoje, ili
da treba da postoje, tačna pravila na osnovu kojih
možemo da odvojimo umetnost od onoga što nije
umetnost, i da onda, na temeiju tih pravila, možemo da ocenimo svako delo po njegovim zaslugama. Odlučivati o tome šta ;e 'Umetnost i ocenjivati umerničko delo odvojeni su problemi; čak i
kad bismo raspolagali apsolutnom metodom kojom bismo razlikovali umetnost od neumetnosti, ona
nas ne bi morala neminovno osposobiti da merimo
i kvalitet. Ljudi su odavno navikli da ova dva problema spajaju u jedan ; vrlo čestO, kad pitaju tPO
čemu je ovo umetnost? oni hoće da kažu 'Po čemu
je ovo dobra umetnost? Međutim, nijedan sistem
za klasifikaciju umetnosti ne zadovoljava potpuno;
mi smo skloni da se složimo s njihovim autorima
samo ako se i njima sviđaju iste stvari koje i nama.
Ako nam ukus nije istovetan s njihovim, njihov sistem
nas podseća na ludAčku ko§ulju. To nas dovodi do

druge, jo§ bitnije tdkoće. Da bismo dobili bilo kakvu
skalu za ocenjivanje umetničke vrednosti, moramo biti
spremni da priznamo da u umetnosti postoje odre:dene, trajne vrednosti, da je prava vrednost jednog dela ndto stalno, nezavisno od vremena i okolnosti. MoždA takve vrednosti i postoje; ne možemo
biti sigurni da ih nema. Međutim, mi stvarno znamo da se mišljenjA o umetničkim delima stalno
menjaju, ne samo danas, već u čitavom poznatom
toku istorije. cak i najveći klasici imali su uspone
i padove, a istorija ukusa - koja je sastavni deo
jeste neprekidan proces odistorije umetnosti bacivanja utvrđenih vrednosti i ponovnih otkrivanja zanemarenih, Izgledalo bi, prema tome, da nam
apsolutni kvaliteti u umetnosti izmiču i da smo
primorani da u metn ičko delo posmatramo u vremenu
i u sklopu okolnosti, bilo prošlih ili sadaJnjih, A kako
bismo, u stvari, i mogli postupati drukčije pošto
se umetnost još uvek stvara svuda oko nas i skoro
svakodnevno nam Olvara oči za nova iskustva i tako
nas prisiljava da ispravljamo svoja gledišta? Možda
će ljudi u dalekoj budućnosti prestati da stvaraju
umetnička dela. Mogućno je zamisliti, na kraju kra·
jeva, da će čo\'cčanstvo jednog dana .prerasti. svoju
potrebu za umetno§ću, Ako se tO dogodi, završiće se
istorija umetnosti, i tada će naši potomci biti u boljem
položaju da stvore jednu trajnu skalu umetničkih
vrednosti - ukoliko ih taj problem još uvek bude
zanimao. A dotle, bolje će bit i da priznamo da je
nemoguće meriti vrednosti umetničkih dela onako
kako prirodnjak meri razdaljine.
Ali, ako se moramo odreći nade da ćemo naći
pouzdana merila za procenjivanje umetničkih kvaliteta, zar ne možemo bar očekkati da ćemo naći
pouzdan i objektivan način da razlikujemo umetnost od neumetnosti ? Na žalost, pokazalo se da je
i taj mnogo skromniji zadatak tako težak da je skoro
izvan granica naše moći. Definisati umetnost skoro
je isto tako mučan posao kao i definisati ljudsko
biće. Kažu da je Platon poku~ao da rdi ovaj drugi
problem nazivajući čo\'eka .d.\'onoJcem bez perja.,
na !ita je Diogen prikv..ao očerupanog petla kao
,Platonovog čoveka . , Isto tako je lako pobijati i
generalizacije o umetnosti, uzete u celini, Pokazuje
se da su čak i najelememarnija tvrdenja puna klopki, Uzmimo, na primer, jednostavno tvrđenje da
umetničko delo mora biti tvorevina čoveka, a ne prirode. Ova definicija bar uklanja zabunu zbog koje
bismo mogli da tretiramo kao umetnička dela predmete i poja\'e kao što su cvet, školjka ili sunčev zalazak.
Ona, naravno, ni izdaleka nije zadovolj avajuća

UVOD

I

9


Related documents


154312749 janson istorija umjetnosti pdf
hrono zdrava ishrana
bomill prezentacija proseed tech doo novi sad
predlog za sporazumni razvod braka
mjerenje u elektrotehnici 4 izdanje vojislav begook
blic b1bgd novi kosevi


Related keywords