3523nap05 .pdf

5

13. oktobar 2016.

OPAKA BOLEST @IVOTIWA [IRI SE KOLUBARSKIM OKRUGOM

SEZONA VELIKIH DOBROVOQNIH AKCIJA DAVAWA KRVI

„Plavi jezik”
u osam sela?

Doprinos stabilnosti

Prema o~ekivawima, nije
se dugo ~ekalo da se „plavi jezik” opaka zarazna bolest `ivotiwa pro{iri na vi{e sela
u Kolubarskom okrugu, na podru~ja op{tina Ose~ina, Qig i
grada Vaqeva. Samo nekoliko
dana nakon {to je u Dragodolu
kod Ose~ine utvr|eno prisustvo „plavog jezika” i to podru~je progla{eno zara`enim,
otkrivene su ovce u vi{e doma}instava u ose~anskom selu Guwaci, pojavilo se `ari{te i u
Kozequ kod Qiga, a potom je bolest pre{la na
vaqevsku teritoriju stigla je potvrda o wenom prisustvu na farmi u Mili~inici. Prema re~ima Budimira
Vi{i}a, direktora Veterinarskog centra Vaqevo, uzeti su uzorci
krvi ovaca i sa dve farme u Suvodawu i Vrago~anici i gotovo je izvesno da }e analiza potvrditi da su i ove `ivotiwe obolele od „plavog
jezika”. Sumwa se da se
bolest pojavila i na jednoj
farmi krava u vaqevskom selu
Ogla|enovac, {to bi bio prvi
slu~aj obolevawa gove~eta u
Kolubarskom okrugu, po{to je
zaraza do sada bila evidentirana samo na ovcama. Kako se
saznaje, o prisustvu opake bolesti na podru~ju Vaqeva obave{ten je i gradona~elnik,
o~ekuje se preuduzimawe neophodnih mera iz delokruga lokalne samouprave.
Prema
informacijama
pristiglim po~etkom ove sedmice, sumwa se da se „plavi je-

zik” pojavio i na podru~ju vaqevskog sela Kote{ica, ali
jo{ uvek nema zvani~ne potvrde nadle`nih dr`avnih slu`bi.
Sva sela gde je prisustvo
virusa potvr|eno i krug oko
wih polupre~ika 100 kilometara, re{ewima Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede i za{tite `ivotne
sredine progla{ena su zara-

`enim podru~jima. Teritorije u polupre~niku od 50 kilometara od granice zara`enog
podru~ja, na kojoj nije sprovo|ena vakcinacija, progla{ene
su ugro`enim. U krugu od najmawe 20 kilometara od `ari{nog gazdinstva zabraweno je
kretawe `ivotiwa koje mogu
biti zara`ene (ovaca, koza i
goveda) sa gazdinstava, osim
ukoliko su vakcinisane. Zabraweni su i promet i kretawe pomenutih `ivotiwa izvan zara`enog podru~ja, osim
ukoliko su vakcinisane. For-

mirane su stru~ne komisije
koje usmr}uju obolele `ivotiwe, obavqaju dezinfekciju i
sastavqaju zapisnike radi
procene {tete koju je potrebno nadoknaditi.
„Plavi jezik” je infektivno oboqewe ovaca, koza i goveda, uglavnom pre`ivara, koje se prenosi sa `ivotiwe na
`ivotiwu, ne i na qude. Manifestuje se visokom temperaturom, do 41, ~ak 42
stepena,
edemomotokom usana i jezika `ivotiwa, uz pojavu erozija i ulceracija na sluzoko`i
usta i nosa. Prenosi
ga virus koji je vrlo
otporan u spoqnoj
sredini, naro~ito
na niskim temperaturama i zato se ~esto pojavquje u periodu od jeseni do
prole}a.
Veliku
ulogu u prenosu bolesti imaju komarci
u kojima se virusi
umno`avaju. Zna~ajan doprinos {irewu zaraze daju i geografske i
klimatske prilike, sve ve}e je
podru~je na kojem se ova bolest pojavquje. Protiv bolesti „plavog jezika” nema le~ewa, jedina preventiva je vakcinacija.
Prema raspolo`ivim informacijama, vakcine jo{ nisu stigle u vaqevski kraj. Nezvani~no, ovda{wim veterinarskim slu`bama jo{ uvek
nije pla}eno ni leto{we vakcinisawe goveda protiv bolesti „kvrgave ko`e”.
Sl. ].

OKRUGLI STO POSVE]EN PROBLEMIMA LGBT POPULACIJE

Saradwom protiv
nasiqa
Vi{e od 60 odsto osoba koje pripadaju LGBT
populaciji (lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe) do`ivqava nasiqe, vi{e od jedne
tre}ine je `rtva kontinuiranog nasiqa. Porodi~no nasiqe trpi 40 odsto LGBT osoba i ono
je jedan od najve}ih problema ove populacije.
Naj~e{}i slu~aj je da nasiqe do`ivqavaju od
roditeqa od trenutka kada saznaju da im je dete
LGBT i to nasiqe se ne manifestuje samo u fizi~kom obliku, ve} prvenstveno kao psiholo{ko. Oko 20 odsto LGBT osoba pretrpelo je nasiqe od nepoznatog lica, dok ~ak 30 odsto ga do`ivqava od slu`benika nekih institucija,
prijateqa, kom{ija, rodbine, bliskih qudi.
Mawe od jedne desetine pripadnika LGBT populacije je prijavilo bilo kojoj dr`avnoj instituciji nasiqe koje mu se desilo.
Ovo su rezultati istra`ivawa koje je Asocijacija Duga realizovala u saradwi sa Centrom za socijalni rad Ni{. Obuhva}eno je 70
pripadnika LGBT populacije sa teritorije
Ni{a i okoline. Prema re~ima Aleksandra
Price, predsednika Upravnog odbora Duge, nevladine organizacije iz [apca koja se zala`e
za evropeizaciju Srbije, po{tovawe qudskih
prava, unapre|ewe zdravstva i smawewe siroma{tva, rezultati dobijeni u Ni{u sa velikom
dozom izvesnosti mogu se primeniti na celu
Srbiju.
Dobar put za re{avawe glavnih problema
LGBT populacije, u koje sigurno spada pretrpqeno nasiqe, svakako je povezivawe sistema
socijalne za{tite i policije, ceni predstavnik Asocijacije Duga.
To je bio jedan od razloga za{to je ova nevladina organizacija u saradwi sa MUP-om i Misijom OEBS-a u Srbiji pristupila organizaciji deset okruglih stolova {irom zemqe, po-

sve}enih me|usektorskoj saradwi policije,
centara za socijalni rad i udru`ewa gra|ana
radi re{avawa problema LGBT osoba i wihovih porodica. Jedan takav skup odr`an je ju~e u
prostorijama Policijske uprave Vaqevo, uz
u~e{}e predstanika Duge, vaqevske policije i
ovda{weg Centra za socijalni rad.
- Potenciramo to da svi zakoni, propisi,
protokoli koji su doneti na nacionalnom nivou, a ukqu~uju LGBT osobe, kao i Strategija za
borbu protiv diskriminacije koja tako|e prepoznaje LGBT osobe, budu implementirani i na
lokalnom nivou. Svi mi `ivimo na lokalnom, a
ne na nacionalnom nivou - istakao je Aleksandar Prica u razgovoru za „Napred” neposredno
pre sastanka u Vaqevu.
- Ho}emo da vidimo kako multisektorski
mo`emo svemu ovome pristupiti, jer sami centri za socijalni rad ili sama policija ne mogu re{avati ovako kompleksne probleme. Vrlo je va`no da na lokalu prvo „uve`emo” centre za socijalni rad i policiju, a potom tu`ila{tvo, {kolstvo, zdravstvene ustanove i jedinice lokalne samouprave - dodao je on. Na
sastanku u Vaqevu predstavqen je priru~nik
ura|en za policijske slu`benike koji ih upu}uje kako da postupaju sa LGBT osobama i wihovim porodicama.
Na teritorijama lokalnih samouprava postoje strate{ki planovi razvoja koji prepoznaju vulnerabilne, rawive grupe kao {to su Romi
ili osobe sa invaliditetom, ali ne i LGBT populaciju, istakao je Prica.
- Mi insistiramo da i LGBT osobe budu eksplicitno prepoznate kako bi se radilo i na
wihovim problemima, jer, po istra`ivawima
Instituta za javno zdravqe „Batut”, u pitawu je
pet do deset odsto stanovnika Srbije. Sl. ].

Nakon letwe sezone, u jesen je pove}an operativni
program u Vaqevskoj bolnici, pa su samim tim i akcije
prikupqawa krvi u kalendaru tako planirane da se tokom septembra i oktobra
maksimalno intenziviraju.
Krajem septembra, Transfuziolo{ka
slu`ba
Op{te bolnice
Vaqevo i Crveni
krst Vaqevo organizovali su velike akcije dobrovoqnog
davawa
krvi u Lajkovcu i
Mionici, a potom
i tradicionalnu
akciju u HK „Kru{ik” koja se organizuje povodom
obele`avawa
proslave dana fabrike. Posledwa
akcija dobrovoqnog davala{tva
koju inicira dru{tvo „Hilandar” organizovna je pro{log ~etvrtka u porti vaqevske crkve Pokrova presvete bogorodice. Veliku
pa`wu i dobar odjek u javnosti, tradicionalno privla~i i dobrovoqno davawe krvi u restoranu „Platani”, pa
}e se danas na pomenutoj lokaciji dobrovoqni davaoci
okupiti na tom humanom zadatku. Kako isti~e na~elnik
Transfuziolo{ke slu`be dr
Milutin Mihajlovi}, sve te
akcije u velikoj meri doprinose stabilnosti zaliha krvi i krvnih derivata.

– Mo`emo da konstatujemo
da su zalihe krvi stabilne i
operativni program se odvija
nesmetano. Imali smo i velikih saobra}ajki i hitnih slu~ajeva sa potrebama za krvnim produktima i mi smo na
sve to odgovorili. Zahvaqu-

planiraju se za sam kraj kalendarske godine kako bi zalihe bile obezbe|ene za januar koji je, kako napomiwe, tako|e kriti~an mesec zbog dosta prazni~nih dana. Vi{egodi{we radno iskustvo dr Mihajlovi}a navodi na zakqu-

ju}i saradwi sa Crvenim krstom iz okruga i organizatorima akcija, na{e aktivnosti su redovne. Va`no je jo{
jednom ponoviti da svaki
zdrav ~ovek izme|u 18 i 65 godina starosti mo`e biti davalac i da davawem krvi, oni
ne samo {to poma`u drugima,
ve} na taj na~in dobijaju mogu}nost da provere sopstveno
zdravqe jer se tom prilikom
sprovode obavezna testirawa
i preventivni, op{ti pregledi, nakon ~ega se pristupa
davawu krvi – poru~io je dr
Mihajlovi}. Po wegovim re~ima, slede}e velike akcije

~ak da je ~iwenica da se davaoci u na{em kraju rado odazivaju i da u tome veliki udeo
ima i na~in rada i pristup
prema qudima.
– Prijateqski odnos prema dobrovoqnim davaocima
uspostavqa odnos poverewa
koji je kqu~an za to {to u
Vaqevu imamo sasvim dovoqno davalaca. Oni slu`bu
Transfuzije i Crveni krst
do`ivqavaju kao drugu ku}u,
pa ne ~udi dobar kontinuitet u radu i dovoqne zalihe
krvi i krvnih derivata –
konstatovao je Mihajlovi}.
B. M.

„DOSTA JE BILO” O FINANSIRAWU LOKALNIH SAMOUPRAVA I
POVE]AWU LOKALNIH NAMETA

Ponovo ruka
u xep gra|ana?
Novim „Zakonom o finansirawu lokalnih
samouprava” smawuju se sredstva lokalnim
samoupravama i daje mogu}nost premijeru i
ministrima da iz buxetskih sredstava daju
novac pojedinim gradona~elnicima i op{tinama koje smatraju podobnim, navodi se u saop{tewu vaqevskog odbora „Dosta je bilo”.
Predstavnici ove organizacije konstatuju da
se ministrima daje diskreciono pravo da
ocene {ta je kom gradu potrebno, na osnovu
podnetih projekata. „Kako to ministar mo`e
znati? Ovde se mo`e prepoznati jedino velika mogu}nost korupcije i zloupotrebe”, ceni
„Dosta je bilo”. I izra`ava uverewe da }e se
formirati i dodatne institucije koje }e
aplicirati projektima prema Beogradu, {to
pretpostavqa nove buxetske korisnike, dok
}e na drugoj strani biti izostavqeni kapi-

talni projekti i investicije. „Mi }emo da
krpimo rupe, a javna preduze}a }e da se bahate”, konstatuje „Dosta je bilo”.
U trenutku kada je neophodno nastojati da
se odr`i gradski buxet, a da se gra|anima ne
zavla~i ruka u xep, u Vaqevu se pove}avaju
lokalni nameti, kao {to je cena vode, a verovatno }e se nastaviti i sa pove}awem komunalnih taksi i poreza, navode predstavnici
ove organizacije. Gradska vlast je usvojila
izmene Statuta grada dodav{i nove namete
pove}awem broja ~lanova Gradskog ve}a i datom mogu}no{}u da gradona~elnik zaposli
nove stru~wake, smatra „Dosta je bilo”.
Gradska vlast je pove}ala zahvatawa iz
gradske kase usvajawem rebalansa buxeta. Kakvo }emo opravdawe dobiti za budu}a pove}awa lokalnih nameta, pita „Dosta je bilo”.

U AKCIJI „55 MARATONA ZA 55 DANA” MARATONAC GORAN NIKOLI]
U SUBOTU STI@E U VAQEVO

Kilometrima do
humanih ciqeva
U sklopu humanitarne akcije „55 maratona za 55 dana” ~iji je pokroviteq Rotari pokret u Srbiji, maratonac Goran Nikoli} koji od 3. septembra svakog dana tr~i po jednu
maratonsku trku (42,195 kilometara), u subotu 15. oktobra sti`e u Vaqevo. Do~ek organizuje Rotari klub Vaqevo i planiran je u
Kara|or|evoj ulici kod Gradskog trga izme|u 11 i 12 sati. Na nekoliko stotina metara
od ciqa u tr~awu }e mu se pridru`iti mladi
vaqevski atleti~ari, u~enici i zainteresovani rekreativci.
Goran Nikoli}, ~ovek koji ima uro|enu

neizle~ivu o~nu manu usled koje vidi samo
pet odsto na jedno oko, odva`io se na ekstremni sportski poduhvat, da istr~i 55 punih maratona za 55 uzastopnih dana i pro|e
kroz 55 op{tina i gradova Srbije, Bosne i
Hercegovine i Crne Gore. Ovaj izuzetni zadatak postavio je sebi radi animirawa javnosti za prikupqawe pomo}i za nabavku sportske opreme i rekvizita za osobe sa invaliditetom. Ujedno, Goran Nikoli} ima u planu i
da istr~avawem 55 maratona za 55 dana obori
Ginisov rekord koji dr`i potpuno zdrav
sportista iz Japana (53 maratona za 53 dana).