PDF Archive

Easily share your PDF documents with your contacts, on the Web and Social Networks.

Share a file Manage my documents Convert Recover PDF Search Help Contact



Istinaoistini .pdf



Original filename: Istinaoistini.pdf

This PDF 1.7 document has been generated by / Foxit Reader PDF Printer Version 8.0.2.0718, and has been sent on pdf-archive.com on 27/03/2017 at 11:16, from IP address 93.86.x.x. The current document download page has been viewed 230 times.
File size: 49 KB (3 pages).
Privacy: public file




Download original PDF file









Document preview


Istina o „istini“
Roditelji i pošteni ljudi učili su nas da nema dve istine o istoj stvari. Da nije
uvek tako, shvatili smo tek kada smo upoznali političare. Ipak, ja ću se držati
roditeljskog nauka i ličnog morala i baš zbog istine, ljudi i Boga radi, odgovoriti na
odgovor iz kabineta predsednika opštine Gornji Milanovac. Učiniću to stavku po
stavku, kako su i kabinetski eksperti uradili. (Ja neću reč „eksperti“ stavljati pod
navodnike, kao što su to za nas iz mesne zajednice u kabinetu učinili, ubeđen da su
oni, u kabinetu, ipak učili neke škole za posao koji rade. Ili...)
Nije problem što je predsednik Opštine sastanak sa Rudničanima održao u
kafani. Mnoge su se važne stvari dešavale u kafanama, a i navike su čudo, pa se to
može i razumeti. Problem bi mogao da bude što je neformalnost tog sastanka sa
njega isključila sve nas koji se godinama bavimo Rudnikom, njegovom
svakodnevicom i koji, najzad, činimo savet mesne zajednice. Dakle, to bi teško,
naročito po kabinetskim merilima, moglo da se nazove „sastankom“. Uveren sam da
ljudi u kabinetu znaju da sa sastanka mora ostati neka beleška, zapisnik,
svedočanstvo da je održan, uz dnevni red, opis diskusije i zaključke. Ili, možda, u
ovoj opštini, u ovom kabinetu ni to više nije običaj.
Ostaje, onda, da verujemo pričama iz druge ili treće ruke i naravno - kabinetu.
Već u trećem pasusu teksta koji su nazvali istinom, navodi se da su sastanak u
mesnoj zajednici (onaj na kojem je iskazano nezadovoljstvo građana) sazvali
„predstavnici bivšeg DOS-a“. Ne samo da sam bio (a ljudi iz kabineta nisu), nego
sam i aktivno učestvovao na tom sastanku. Odgovorno tvrdim: video sam samo svoje
sugrađane, ljude iz različitih partija (pa i iz ove kojoj pripada predsednik čiji kabinet
opisuje istinu), sa istim problemima i istom namerom: pomoći Rudniku. Fraza o
DOS-u zvuči popularno, ali ne naročito smisleno kada se govori o mestu koje je na
prošlim izborima većinski glasalo za koaliciju na vlasti. Ljudi iz kabineta verovatno su
propustili da saznaju da je sastanak vodio predsednik mesne zajednice, takođe iz
stranke kojoj pripada predsednik opštine. On je, međutim, bio saglasan sa svojim
partijski opredeljenim i neopredeljenim sugrađanima oko problema, kao i potrebe za
hitnim rešenjima iz opštine. Dakle, ni „D“ od DOS-a. E sad, jedino ostaje mogućnost
da su dobro obavešteni ljudi iz kabineta pomešali vladajuću koaliciju i DOS. Omaške
se dešavaju i najboljima.
Odmah zatim, ovaj tekst otkriva „suštinu“ svih problema koje Rudnik ima:

račun mesne zajednice bio je u blokadi zbog neisplaćenih zarada sekretaru MZ,
Zoranu Adžiću. Ponoviću: zbog neisplaćenih zarada! Svako ko je čekao bar na jednu
platu koja kasni, razumeće šta znači čekati više od 30 plata. U kabinetu ih stavljaju
pod navodnike, ali, kada sam dobio rešenje o zaposlenju, ništa nije bio pod
navodnicima, niko mi, za sve ove godine, nije rekao da ne radim svoj posao kako
treba, da ne treba da primam platu. Toga se „setio“ tek sad neko (dabome u
kabinetu), ko verovatno nikad nije nogom kročio na Rudnik, ko ne zna kako se bori
za svaku stvar koja predstavlja osnovne preduslove za život naselja, za nešto što se
u mnogim mestima, pa i u Gornjem Milanovcu, verovatno podrazumeva. Za ispravnu
vodu za piće, na primer.
I da budem do kraja jasan: ja, Zoran Adžić, nisam odredio svoju platu, nisam
zavlačio ruku u tuđe fondove (niti sam hteo, niti sam mogao), nisam odlučivao o
raspodeli sredstava. Moj najveći greh je što sam tražio ono što mi je lokalna
samouprava sama odredila, a potom više od dve i po godine zaboravljala da uplati.
Ne moramo da budemo „eksperti“ (sa navodnicama ili bez njih), pa da znamo da je
plata sekretara svake, pa i ove mesne zajednice, uračanuta u budžet opštine kao
redovni izdatak. Ako nije isplaćena, ako zbog nje Rudničani ispaštaju, novac onda
mora da je otišao negde drugde. Ne samo sada, već svih ovih godina.
Ko pažljivije pročita tekst iz kabineta, shvatiće da sam ja kriv što poslodavac (a
to je upravo opština Gornji Milanovac) nije uplaćivao doprinose i što je tužba, pa
zatim i presuda u moju korist, proizvela ozbiljne sudske troškove. Molim, zato,
kabinet, da se u predsednikovo ime žali ministru za rad i socijalna pitanja zbog toga
što im je naloženo da zaposlenom isplate ono zbog čega bi, inače, po zakonu mogli
da budu i kažnjeni, kao i ministarki pravde, za nepravednu presudu koja ih je naterala
da obaveze izvrše. Bilo bi zanimljivo da to učine javno, pa da svi čujemo kakve bi
odgovore dobili.
U nastavku, teksta, sem „začinskog“ pominjanja DOS-a (što je razumljivo,
najbolje je okriviti nekog ko ne postoji), napisano je šta se sve radi i koliko će biti
uloženo. Što bi naš narod rekao: živi bili, pa videli. Da je istina onakva kakvom je vide
u kabinetu, teško da bi se narod ovde tako jedinstveno bunio i žalio. Problem zvani
Zoran Adžić biće rešen kada mi svi dugovi budu namireni. Ja prvi bih voleo da
Rudnik naglo i nezadrživo tad procveta, zaslugom i zalaganjem lokalne samouprave i
njenih čelnika. Put i vodovod jesu suštinski važni, ali, ne treba zaboraviti, da su to
projekti više lokalnih samouprava i Republike, pa nije baš pošteno da se kitimo i

tuđim perjem. Zlobni bi rekli: da nismo već na putu, što se opštine tiče, i on bi nas
zaobišao. Ja nisam zloban, pa to neću da kažem.
Najzad, unapred se izvinjavam predsedniku opštine Gornji Milanovac, Dejanu
Kovačeviću, ako nešto od navoda ne odgovara njegovim rečima izgovorenim na
neformalnom sastanku u kafiću. S obzirom da se nije potpisao ispod teksta o istini na
Rudniku, morao bi da demantuje ili glasine, ili svoj kabinet ili samog sebe.
I, prijateljski savet kabinetu: nije Rudničanima potrebno da im neko iz
opštinske kancelarije „otvara oči“ i govori šta je istina. Na njihovu nevolju, oni tu istinu
žive. Bar oni koji su ostali, s ponosom se zovu i osećaju Rudničanima, iako ih je
svakog dana sve manje. Hoće li to ikada biti i odgovornost nadležne lokalne
samouprave?

Zoran Adžić
Sekretar MZ Rudnik


Istinaoistini.pdf - page 1/3
Istinaoistini.pdf - page 2/3
Istinaoistini.pdf - page 3/3

Related documents


istinaoistini
upitnik emocionalne svesnosti
vodic 20za 20izbor 20sistema 20video 20nadzora 1
nosonja
avgijev kurnik
plur 5 6


Related keywords